Христос Васкрсе!
У свјетлости најрадоснијег празника идемо стазом радости до Светог Стефана. Братија манастира Прасквица нас је позвала да други дан Васкрса прославимо заједно. Свима нам је тог јутра лик био растерећенији, јер послије Страдалне седмице и разних искушења долази права Васкршња радост.
Овог пута у највећем броју до сада, нешто око сто педесет нас, запутило се према Светом Архиђакону Стефану који је каменован пострадао за Христа. Један дио пута смо ишли пјешке, а острво је било препуно чувара. Све смо их поздравили најрадоснијим поздравом Христос Васкрсе, Ваистину Васкрсе!
Дјеца су се највише радовала, видјело се то на њиховим лицима. Све је бриге и немоћи однијела радост празника. Литургија је служена у Цркви Светог Стефана, сви смо учествовали у пјевању Васкршњих тропара и пјесми о Васкрсу. Посебну радост смо доживјели када нам је отац Василије пренио Васкршње поздраве и благослове владике Методија.
Сви су разгледали по острву, а дан је био прави Васкршњи, без облака и тмурности. Тако смо посјетили и Цркву посвећену Мајци Божијој. На плажи су се сви ређали да направимо словима – Христос Васкрсе, а пошто то није успјело, направљен је Крст, а на све то рече отац Василије
– Моја дјецо, изгледа да ћемо опет на Крст, иако је Васкрс већ дошао. – Ових ријечи смо се сјетили касније, а о томе ћемо рећи нешто више у наредним причама.
Док сагледавамо све што се дешавало, све је одреда нашло своје поређење са Светим Јеванђељем, па осјетивши све индентично као у вријеме оно тако и данас свим умом својим и свом душом својом љубећи Господа говоримо Ваистину Васкрсе!