„Утисци са мисионарског пута“
Путујемо у Бачку… Возови препуни путника. У једном купеу нашли су мјесто наша браћа и сестре. Воз је кренуо, вијугајући преко плодних ораница бачких. Разговор се повео о свему, – док ће један од наше браће сапутника предложити да се нешто пјева. Сви смо предлог прихватили. Песма „О слепом Вартимеју“ из „Духовне лире“ Владике Николаја одјекивала је, док се њен ехо губио под притиском ваздуха.
Уз пут наш купе се мало празнио. Путници су одлазили – док напослетку нисмо ми сами остали. Удубљени у пјесму ми нијесмо ни примијетили присуство једног путника који је дошаваши из другог вагона и, вјероватно побуђен пјесмом, сео према нама. Дубоко замишљен, ниско погнуте главе, одавао је човјека који носи један велики терет живота на себи. Пјесма се продужује
„О зар ћеш презрети презрелог од свију,
о зар ћеш презрети слепца без очију?
Ти што не презреш црва из прашине,
смилуј се на мене, о Давидов сине“
Тада се наједанпут подиже тај чудан путник, и дрхтавим и узбуђеним гласом рече: “ Ја сам слеп и као такав путујем из воза у воз, од села до села, просећи насушни хљеб да би одржао голи живот. Под теретом свагдашњице ја сам често помишљао на најгоре ствари. Зашто да живим? Шта ће ми живот кад сам без вида? На сваком кораку неразумевање, одбацивање и презрење. Но ваша песма је дирнула толико да сам сав узбуђен јер никада у животу онако утешне речи о слепцима нисам чуо. Ја сам мислио, када су ме људи заборавили да ме и Бог заборавио.Но данас се са мном нешто чудно дешава, ја осећам присуство нечега вишег. Ја се радујем, – радујем се као мало дете. Песма ваша и мени је отворила нови пут. Ја сам нашао вид духовни. Молим вас дајте ми ту књигу из које сте певали ову дивну песму.
Истина, ја не видим али ћу се трудити да научим напамет песму коју ћу од сада певати лутајући по овом свету. “
Сузе радоснице котрљале су се низ лица наша. Драговољно смо давали овом брату тражену књигу.
Остали смо још дуго у разговору. Ми смо сишли на станици Дероње, а наш драги сапутник жалећи што се од нас растаје продужио је за Нови Сад.
Исто вече у братству тема нашег разговора била је на речи Спаситељеве: „Ја дођох на свет да прогледају који не виде, а који виде да постану слепи.“