,,Његовим убиоцима као да је било мало што је “ликвидиран“ без суда и пресуде. Украден му је и гроб: ни до данас му се не зна ни гроба ни мрамора. Очевидно неко је имао потребу да он нестане из памћења… Ко је без гроба и спомена, тај, значи, није ни постојао, а онда нема ни злочина ни злочинца. Но, човјек снује а Бог одређује“ – Отац Велибор Џомић.
Голгота митрополита црногорско – приморског Јоаникија је оно што ће да кријепи наш народ у сва времена, као што то чини голгота кнеза косовског Великомученика Лазара. Као што то чини – Часни Крст Господњи, коме слава и хвала у вјекове вјекова. Амин.
Омладина – инфицирана комунизмом
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ПАРОХИЈА СОТОНИЋКО – БУКОВИЧКА
ЊЕГОВОМ ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВУ МИТРОПОЛИТУ
ЦРНОГОРСКО – ПРИМОРСКОМ ГОСПОДИНУ ЈОАНИКИЈУ
Цетиње
Ваше Високопреосвештенство!
Част ми је поднијети Вашем Високопреосвештенству следећи извјештај о религиозно – моралном стању у повјереној ми парохији Сотонићко – буковачкој:
Као избјеглица из Епархије захумско – херцеговачке Вашом благонаклоношћу постављен сам за пароха Сотонићко – буковачког у мјесецу јуну прошле године. Чим сам примио дужност осјетио сам разорно дејство комунизма – атеизма, а наролито код омладине, јер иста уопште није у цркву долазила и била је индиферентна према свим обредима и свештеничкој ријечи, премда никад нијесам доживио неки отворени испад против мене као свештеника. Код старијих парохијана, а нарочито оних изнад тридесет година постоји доста јака религиозност, морална свијест и љубав према цркви и нашим традицијама ако имају повјерења према свештенику. Наглашавам, да је приликом Петровданске побуне већина старијих људи интернирана те је младеж остала у већини и могла несметано да изводи комунистичку акцију тим прије што није било никакве власти која би је у томе спречавала.
Комунистичка акција почела се је свом жестином спроводити од половине мјесеца новембра. Тада су се појавили безбројни комунистички агигатори управо читав комунистички апарат: војска, одбори, политичка управа и агитатори. Ово је било толико опасније што су се народу представљали као борци за слободу и социјалну правду. Кад су се комунисти осјетили сигурним завели су праву диктатуру: ограничили слободу, младеж отргли испод родитељске контроле и подвргли је свом утицају, а свакога онога ко им се је противио или кога су сматрали за свог противника огласили петоклонашем, изродом и издајником. Под таквим жигом су и убили неколико поштених људи из подручне ми парохије док је много других морало из бојазни да ће их постићи иста судбина избјећи на Вирпазар гдје су нашли заштиту код окупатора.
Ја сам за све вријеме остао на парохији. Вршио сам редовно богослужење и обреде. Наглашавам да ме комунисти у овоме нијесу спречавали сем што су у последње вријеме забранили звоњење приликом богослужења и обреда. Поједине обреде, као сахране и парастосе вршио сам и у сусједним парохијама на захтјев појединаца. Сматрам, да је овај попуст комуниста дошао отуда што сам овдје био као странац, строго се ограничио на вршење службе и обреда, на ћутање, те су ме комунисти трипјели ваљда из тактичких разлога.
У парохији има три цркве у које се редовно служи и пет капела у којима се служи обично једанпут годишње. У једну од ових цркава комунисти су држали реквириране намирнице од народа, а остале су остале сасвим поштеђене. Матичне књиге, као и сва архива коју сам примио, су сачуване.
Благодарећи националном покрету у последње вријеме комунисти су протјерани, али је остао траг њиховог штетног разорног и погубног рада, а нарочито код малољетника, и биће потребно дуго времена, смишљеног рада и пожртвовања, од свештеника, учитеља и власти док се ово зло излијечи. Вашем Високопреосвештенству љуби руку и проси св. Архијерејски благослов.
Цетиње,
- маја 1942. год.
Одани
Свештеник Станко М. Радуновић
ПАРОХ СОТОНИЋКО – БУКОВАЧКИ