У петој недељи поста, недељи Свете Марије Египћанке, Милошћу Божијом, преко стотину нас се запутило на стазе Светог Василија. Киша је јако падала читавим путем.
– Боже помози, да вријеме буде лијепо!
– Амин Боже дај! – Говорили смо сви у глас више пута.
Господ је дао да се услише ове молитве. Из мрачног и олујног неба, продирало је Сунце. Братија манастира нас је дочекала звонима, а ми смо ходали, као један дио Литије који није стао да иде, као једна свијећа која није престала да гори. Kada је почело Свето Крштење, сестре Анастасије и брата Милана, Сунце и ведро небо нијесу скривали радост пред Светим Тајнама. Служено је Свето Крштење у саставу Литургије.
Манастир Завала је по свему подсјећао на Острог. У овом манастиру је Свети Василије Острошки почео свој Црквени живот, код свог стрица игумана Серафима. Кршевита планина под којом се он налази, зове се Острог, црква је посвећена Ваведењу Пресвете Богородице (као у Острогу). И мирис и ваздух све је подсјећало на Светог Василија.
Након Литургије посјетили смо велике пећине и испоснице, које су се налазиле недалеко од манастира. У једној смо и пјевали пјесме, Светом Сави и Светом Василију, духовним Оцима нашег народа.
Игуман Василије је припремио све за наш долазак, у гостопримницi нас је чекала велика трпеза љубави, гдје смо ручали, и слушали његову бесједу. Он нам је говорио о посту, о томе шта је гријех и неуздржање. Тако да смо чули једну дубоку и искрену проповијед, а кроз њу сагледавали смо себе.
Играли смо се са дјецом у порти, овог пута са нама их је било баш много. Дјевојчица Петра је брала цвијеће и њиме нас гађала; Страхиња је рецитовао пјесму: „Неко бјеше Страхињићу Бане, бјеше Бане у маленој Бањској…“; Анастасија је из свег гласа пјевала пјесму: „Помози нам Вишњи Боже, без тебе се ништ’ не може…“ – то је пјесма коју је пјевао Богомољачки покрет Диван, заједно са Светим Владиком Николајем.
Игуман нас је испратио сав радостан, раздијелио све књиге и благословио нас за наставак стазе радости до села Мркоњићи. Ову стазу завршавамо, а другу започињемо (надахнути младалачком безазленошћу) ријечима Јеванђеља: „Пустите дјецу нека долазе мени, и не браните им; јер је таквих Царство Божије. (Мк. 10:14)“
