Раним јутром, на дан светих мученика Пајсија и Авакума, послије Литургије сабрали смо се пред храмом Светог Василија Острошког. Велика радост овог дана јер је са нама била Острошка братија. Чим смо кренули, тако су и почели тропари, духовне пјесме и поучне духовне приче.
У нама је била пламтећа жеља да посјетимо родну кућу Светог Василија, гроб његове мајке, манастир Тврдош и да се поклонимо владици Атанасију. У Требињу смо купили бијеле кринове, да однесемо на гроб мајке Светог Василија (јер се он јавио једој жени и рекао ,,Однеси бијеле кринове на гроб моје мајке, она највише воли то цвијеће“).
Узели смо љековиту чуваркућу са гроба и кренули до родне куће. Дочекао нас је величанствен фрескопис, црква и велико дрво у порти. На дрвету се, у кори, видио лик Светог Василија. А сестра монахиња нас је топло угостила.
На путу смо наишли на овце и јагњад, то нас је задржало и дало нам предах у природи.
Манастир Тврдош, гдје је замонашен Острошки Чудотворац, веома је велик и лијеп. Прво смо ушли у цркву иако је много интересантних погледа одвлачило пажњу.
– Прво се треба јавити у Дом Божији, поклонити се, па онда све остало – рече отац Василије.
Братија манастира Тврдош је са нама дошла дошла до капелице гдје је сахрањен владика Атанасије. Ту смо му из свег срца отпјевали тропар, а затим и његовом драгом у Христу брату Амфилохију * (тако га је Атанасије ословљавао у писмима).
Затим, ето 30. Децембра, у зимском периоду, дан је био сунчан и топао да смо ручали на тераси ресторана у Требињу. Тврдошка братија нас је врло домаћински угостила, благодарни на томе, посјетисмо и Саборну Цркву, и тако читавог дана проведосмо у слављењу Бога и учећи о неизмијерним љепотама Његовим.