Од предивног почетка, на Светој Литургији у манастиру Светог Николе – Прасквици, видјело се да ће ово бити један много лијеп Недељни дан. Код цркве Светог Саве изнад Светог Стефана смо разговарали, пјевали и фотографисали. Знали смо да у наставку треба да идемо у манастир Подмаине.
Док смо се спуштали назад до манастира, неко рече: „Николина треба да се крсти у манастиру Светог Николе.“ Све се некако брзо и спонтано одиграло, видјели смо је у бијелом стихару, спремну да се крсти на мору.
Почеле су молитве за освећиање воде, а потом и молитве Светe Тајне Крштења. Сви су при доласку страховали од кише, али изгледа да је Господ наш Сведржитељ и о томе бринуо. Сунце се кроз тмурне облаке пробијало до лица новокрштене Николине.
Након Крштења кренули смо према манастиру Подмаине. Због уског пута и због великог броја нас који идемо, имали смо један дио да пјешачимо. На путу до манастира сусрели смо се са Братсвом Светог Ђорћа из Подгорице.
Они су се тад враћали, а ми смо долазили. На улазу нас је дочекала подмаинска братија, а отац Јоаким нам је пожелио добродошлицу и говорио нам о овој Богородичиној светињи. У великој гостопримници нас је чекала изврсна вечера за све.
Брат Драгутин је говорио о Светом Димитрију и манастиру Попе у Никшићу. Он је такође указивао захвалност игуману Рафаилу због тога што нас је од почетка запазио и заволио, од оног пута када нас је било само око двадесет, до овог пута, кад нас је дошло преко стотину, милошћу Божијом.
Изнад трпезе, на јако видном мјесту су биле двије иконе, једна до друге, Свети Ђорђе и Свети Димитрије. Ово смо заузели као нешто врло посебно што се десило, да су Свети Ђорђе и Свети Димитрије, у исти дан били у загрљај Мајци Божијој.
Игуман нам се обратио бесједом која позива нас младе да чувамо оно што нам се предаје, да пазимо на Ријеч Божију и да ревносно чекамо Побједитеља смрти, Господа нашега Исуса Христа коме слава и хвала вавјек. Амин.
