Изненадни полазак до манастира Рибњак нам је свима уљепшао недељни дан, који је по временским приликама био тмуран и кишовит. Ми смо само једно знали, идемо на Литургију, а остало, Бог ће да уреди. Јавили су били обилне падавине за недељни дан, међутим, нијесмо се колебали, него хвала Богу помолисмо се и пођосмо.
Путем, киша није престајала, али није било страха, храбрило нас је то што идемо у манастир Светих Апостола Петра и Павла. Уски путеви нијесу били препрека нашем возачу, иако смо великим аутобусом једва пролазили у неким тренуцима. Све док се пут није толико сузио да смо даље морали наставити пјешке.
Ишло нас је око 60. Игуман је одлучио да не почиње Литургију док ми дођемо. Стигли смо убрзо, а Литургијом је началствовао отац Василије, који је и овог пута бринуо за нас и хтио да се заједно на стази радости радујемо Васкрсном недељном дану.
Игуман Прокопије нам се јако обрадовао, говорио нам о светињи и показивао чудесна знамења. Једно од тих знамења упамтили смо по томе што се на једном снимку види, да је њему слетјела птица на главу кад се одлучивао гдје ће да гради цркву. Црква је била налик оној из другог вијека коју је подигао Апостол Тит у Расу.
Након ручка и пјесме, пошли смо до цркве Светог Василија Острошког, коју подиже краљ Никола, јер му се на том мјесту јавио Свети Василије. Још смо посјетили крстионицу, и цркву Светог Василија Великог гдје нам отац Василије исприча нешто о њему, а уз то нас посјавјетова поукама за духовни напредак и здрав живот.
Игуман нас је благословио, а наш пут је даље водио до храма Светог Јована Владимира. Ту смо након цјеливања моштију, пјевали пјесму Јовану Владимиру и светима. Посебно нас је задивило када смо у крстионици на фрескопису поред Василија Великог, Григорија Богослова, Јована Златоустог угледали Патријарха Павла.
Шетали смо крај мора, гледали бродове, гледали његове бескрајне даљине, дивили се свему што је Бог створио, а поред тога што нас поред кишовитог, дарова прелијепим даном. „Слава ти Боже све ти се може, Христос воскресе радост донесе!“
