Ускликимо с љубављу, према манастиру Светог Саве у Голији. Јутро су испуниле пјесме посвећене Светом Сави, српској слави. Наш Равноапостолни Сава, је познат у читавој васељени као добри пастир. Наше је да се у њега угледамо и да држимо оно што нам је заповиједио.
На путу према Голији су нам се прикључиле Ивана Радуловић и њене сестре Тања и Ања. Оне су добро познавале овај крај, што нам је у свему много значило. Свјежи планински зрак је хладио наше руке и образе, Литургијска звона су почела да звоне, а са њима и Света Литургија, коју је служио отац Василије.
Био је то празник Отаца, дан у којем је обичај да везујемо концем оце док нам не дају неки дар. Тако да и отац Василије није могао изаћи из цркве док није сваком дао чоколадице и бомбоне.
Топли дочек у гостопримници крај ватре припремила нам је мати Евангелија, дјевојке које су биле са нама извадиле су све врсте колача и лијепих посластица, које оне увијек припреме довољно за све нас и по укусима свих нас.
Отац Василије је гуслао, а на вратима се наједном појавио брат Лука Липовац, са својим другом. Нико није очекивао да ће они доћи бициклима тог јутра. Послужили су се чајем и сви смо са дивљењем гледали у њих, јер ми смо се једва пробудили да идемо аутобусом, а камоли бициклима, што је неко од нас искрено и рекао.
Уз благослове игуманије, пошли смо до извора Светог Саве. Сестра Ивана коју смо поменули знала је пут до њега и подстицала нас да кренемо према њему. Дошавши ту, уз малу шетњу почесмо да пијемо свјежу изворску Светосавску воду. Мјесто је било окружено брежуљцима, а много лијепо уређен предио, а угледали смо једну породицу која нам је прилазила.
Био је то човјек који је много труда уложио да се овај извор уреди и он нам је испричао много лијепих прича о њему, а и о томе како је он настао.
– Свети Сава је са својим ђаконом дошао до овог мјеста, били су уморни, а уста су им спекла од жеђи. Па је Сава узео штап, помолио се Богу и ударио о камен, а из њега удари свјежа бистра вода. – Он је причао са великим одушевљењем што нас види, јер ни он није планирао да дође тог дана. Био је неизмјерно радостан, а његов син, мали дјечак, упалио је тамјан ишао редом до сваког од нас и кадио.
Опијени сваким чудом и сваким тренутком у којем се из минута у минут нешто ново догађало, пошли смо према кућама од свег срца благодарећи Светом Сави и свима светима у Христу Исусу Господу нашем. Амин.
