Живот Светог Василија Острошког води од Мркоњића, ка манастиру Завали, од Завале до Тврдоша, од Тврдоша до Острога. А живот садашњег игумана манастира Завале, Василија, који нас је овог дана угостио и примио у манастир води истом стазом само – од Острога до Тврдоша, од Тврдоша до Завале.
А наша стаза нас доводи до Тврдоша, што смо читавог дана жељно ишчекивали. Древна Светиња Мајке Божије, и она се помиње да је из доба Светог Цара Константина. А посебно на нас утисак оставља чињеница да се у овом манастиру Замонашио наш Острошки Чудотворац.
Овог пута дјевојке су биле вриједне и свака је насликала по нешто за све манастире које смо посјетили. Сестра Марија Ковачевић је насликала Богородицу Љевишку, за манастир Завалу. Сестра Ивана Перовић је цртала Свету Ану, мајку Светог Василија, за манастир Мркоњићи. И сестра Маја Гргур је насликала Блаженопочивше владике Атанасија и Амфилохија, за манастир Тврдош (црквицу у којој је сахрањен владика Атанасије).
Када смо ушли у манастир, дошли смо одмах у Цркви посвећеној Успењу Мајке Божије (Велика Госпојина), дошао је отац Јаков, а ми смо пјевали пјесму „О Пресвета Мајко чуј вапаје моје, помози ми мајко теши срце моје…“. Он је одмах рекао оцу Василију: „Оче Василије, чим они овако пјевају, њима не треба ништа говорити, јер свим срцем славе Бога.“
Дошли смо до црквице Христовог Васкрсења у којој је сахрањен владика Атанасије. Дуго смо чекали да и на његовом гробу отпјевамо тропар њему и његовом, брату у Христу, Амфилохију. Осјетили смо велику радост код његовог гроба, а сигурно се и он обрадовао овој дјеци која су му дошла у Васкршњем посту да га моле за заступништво пред Престолом Божијим.
Овог дана смо за крај посјетили град Требиње и храм Преображења Господњег. И опет и опет видјевши да ријечи нијесу довољне у усклику говоримо ријечи из Псалама, љубимо те Господе кријепости наша!
