Христос Васкрсе!
Након ручка у манастиру Прасквици стаза Васкрса нас води да Његово празновање наставимо у манастиру Режевићима. Ово је било непредвиђено, као и све што се збивало на стазама. Господ увијек има нешто непредвидљиво за нас. Нико није могао предвидјети да ће овог дана бити тако много нас, да ће сестра Милица да се Крсти и још много тога учини Господ, ни у сам свијет не би стале написане књиге.
Прилазећи овој светињи Мајке Божије пролазили смо поред великог имања, ту посматрали овце и из руку им пружали да једу.
-Овцама и пчелама могу да се баве само јако смирени људи. – рече неко од нас.
Пјевале су се наше најдраже пјесме. О Пресвета Мајко, чуј вапаје моје, помози ми Мајко теши срце моје. Улазећи над главним вратма порте налази се фреска Светог Георигија и Светог Димитрија. То нас посебно радује, а у Цркви док смо приступали, пјевале су се Васкршње пјесме. Отац Василије нас је кријепио својом бесједом испуњеном народним поукама, које су ни мање ни више него надахнуте Светим Јеванђељем Христовим.
Тада се послужисмо колачима и Васкршњим јајима, неописиво радосни, јер заиста Господ нас је на то највише позивао, радујте се и веселите се. Такву радост пружа само Он, великом љубављу према најдражој својој твари, човјеку, јер твар је Творца човјек избрана.
Стаза нас даље води до Цетињског манастира, гдје ћемо више говорити о самим догађајима јер се, заиста, чуда десише.
Христос Васкрсе из мртвих, смрћу смрт разруши и свима у гробовима Живот дарова. То су најљепши поклици, који се од немоћних уста човјекових могу исказати, а ништа друго није ни потребно, већ је све садржано у оном великом Ваистину Васкрсе!