Стазом радости до Ждребаоника
Када је Свети Сава одлучивао ко ће да буде његов наследник, предање је оставило да је он врло добро знао ко ће то бити, али је више пута провјеравао своје увјерење. Једном су за ручком, монаху Арсенију, умјесто вина насули сирће – по благослову Саве. Он је са смирењем испио чашу до краја. Ту је опажен од свих, а још се у много чему истакао овај светитељ, Арсеније други Архиепископ српски.
На дан његовог празника 10. Новембра, ми смо се упутили у Ждребаоник. Мјесто гдје су његове нетрулежне, чудотворне мошти. Чудесно је како велики благослов Црна Гора има.
Мноштво народа сабрано око његовог светог ћивота, овог дана, дочекало је и митрополита Јоаникија, који је својом бесједом обрадовао све присутне, говорећи о овом дивном светитељу. Прије почетка Литургије обављено је Свето Крштење, а кум малог дјечака Василија био је управо он, митрополит.
Лијепо спремно послужење, дјеца свуда по порти манастира, хор који је пјевао пјесме и све по Божијем слатком промислу. Дјеца су најљепши украс овог дана, њихове игре и њихова радост неизмјерни су. Ми смо највише времена провели са њима, касније смо се поздравили и са митрополитом и примили благослове.
Овом посјетом учили смо о смирењу, о предивном примјеру правог Србина. Јер као што смо поменули у претходним причама, није прави Србин онај са заставама од по два метра, Срби су они који се угледају на свете примјере, Саве, Арсенија, Максима, Василија, Петра, Стефана и многих других светих Срба!
