,,Нека буде љубав – рече Господ. И би љубав.“
Имамо већ написану причу о посјети манастира Подмалинско, тако да нову посјету овом манастиру и њен доживљај црпимо из утисака наше браће и сестара. Овај манастир и његово сестринство оставили су посебан утисак на све нас. Прихваћени смо као у својој кући, иако је изненадно дошао велики број нас, игуманија Катарина и њено сестринство су се побринули о свему. Бог је управљао све наше стопе стазом радости.
Игуманија Катарина
Благодаримо Богу сто нас увијек дарује зрацима Своје Милости и Љубави, па и ако се ми трудимо да у овој светоархангелској обитељи живимо у миру и радости, постоје дани кад долази до вулканских ерупција РАДОСТИ као онај дан који смо провели са омладином из „СТАЗА РАДОСТИ“, заједничарећи уз молитву и рад, песму и игру, сећајуци се речи псалмопојца: ,,Како је лијепо и красно, кад сва браћа живе заједно“… На крају изнова благодарни Богу на обиљу неочекиване радости.
Јелена Вемић
Створи Бог човјека по лику своме и живот у рају му дарова, но човјеку бијаше гријех и тама милији од онога који им је све дао. Нестаде раја и остадоше људи да се муче.
Од тада нема дана да не наиђемо на искушење, препреку, раскрсницу на којој некад неће бити путоказа. Али не оставља Бог стадо своје, ту је да нам пружи руку и помогне нам да устанемо. Откад сам и сама почела да се сусрећем са тим препрекама, ријетко кад сам могла да се осјетим безбрижно, да се претворим у дијете и заволим све око себе. Управо тај осјећај сам имала када стазама радости кренусмо до манастира Подмалинско, још једне дивне задужбине Немањића. Једно од најљепших богослужења у којем сам, као појац, и сама имала част да учествујем. А још већа част је што нас је Бог удостојио да помогнемо нашој драгој игуманији и сестрама у разним радовима. Схватила сам да не плијевим само малине и купине него и своју душу, а рад ми помаже да све мисли стресем са себе као прашину. Постоји један догађај који је у срцу мом изазвао највећу милину. Ми у кругу око игуманије… Поглед на водопад уз дивне пјесме нашим светитељима. Око мене дјечје душе, радост и ништа више. Помиловао је Господ своје стадо. У том тренутку нисaм ни била свјесна.
Дуго сабирајући утиске, дубоко сам се увјерила да сам доживјела нешто што није овоземаљско. Све што могу да урадим јесте да будем захвална што сам у друштву ових сјајних, искрених људи.
Јово Радовић
У суботу, на празник преноса моштију Светог оца Николаја, стазама радости смо дошли до манастира Подмалинско, посвећеног Св. Архангелу Михаилу.
Уз мати Катарину која иза себе има преко четрдесет година монашког подвига и која је живи свједок погрома над Србима на страдалном Космету у којем је провела највећи дио свог живота, и уз њено дивно сестринство, сестру Магдалину и још увијек искушеницу Ивану, ниједан посао није био тежак а све је било испуњено правом радошћу. Не сјећам се када сам осјетио више благодати и присуства Утјешитеља, посебно док сам, на крају дана, слушао вечерњу службу стојећи испред иконе Мајке Божије и тиме цијелог Новог Израиља, молећи да ме Господ удостоји Његове милости. Сваки дан у овој „мајчинској утроби“ свједочи васкрсење Христово.
Катарина Божовић
Вођена руком Господњом, ова група младих људи пошла је бројним стазама радости. Тако смо тог јутра раном зором упутили се ка манастиру Подмалинско. Кроз ријечи тешко се може описати тај пут и цјелокупни доживљај. Сјајном палетом боја природа је украшавала околину манастира, који је кроз величанствене фреске приказивао Библијске слике. Пјесму птица и жубор Буковице повремено су надопуњавали стихови наших пјесми које су се ређале једна за другом и давале полет нашем раду. Иако је мали број сестринства, то није била препрека да осјетимо безграничну љубав од наше Мати и сестара из чијих очију се иста могла видјети и осјетити читавог дана. Сваки наш корак праћен је љубављу и благодаћу Господњом. Према томе, остаје нада да ће бити још много оваквих благословених доживљаја и авантура.