Јово Радовић, из Никшића, рођен, 18. 04. 2002. год. Бави се писањем прича, есеја, колумна и пјесми. Његовом писању богоугодних пјесми доприноси највише сама љубав према Христу.
Пјесма ,,Цар царева царује царевима“ настала је борбом младог човјека, и то са оним највећим својим противником – са самим собом. Покајање је кључни мотив који је изражен сваким стихом пјесме.
Цар царева царује царевима
Ја велики и горди!
Постидјех се имена твојега,
И не хтједох се звати јагњетом Господњим,
Па постах вук црног Ђавола
И видјех колико сам слабији од јагњета.
Ја силни и јаки!
Презрех клечање пред иконом,
Љубљење лица Пречисте,
Па приљубих пороке и зло,
И брзо угледах дно понора.
Ја храбри и одважни!
Гласно узвикнух: „Он не постоји“!
Али видјех да ако Њега нема,
Прах остаје прах заувијек.
Уплаших се краја,
И видјех да сам кукавица.
Ја вољени и уважавани!
Дичих се својом дрскошћу.
Осјетих се као најбољи и сви ми бијаху мали.
Ласкала ми свјетина.
Потом сви одоше, а ја остах сам.
Само ме Ти нијеси напустио.
И видјех да сам мањи од зрна мака.
Ја недодирљиви и тврди!
Презрех цијели свијет јер је лажан.
Гомила шареног ништавила,
Гомила лицемјерних и злобних.
Падох као клада и сломих се као чаша.
Али ме Ти уздиже и спаси ме од трулежи.
Ја, твој слуга!
Тебе славим и уздижем,
И славићу те у вјекове вјекова,
Избавитељу од смрти,
Побједитељу зла,
Непресушни изворе љубави.
Слава Ти!
Слава Ти!
Слава Ти!
