Надахнута предокушајем Царства Небеског, Анастасија нам пише свој утисак, путопис, о посјети манастиру Врањини 17.09.2023. љета Господњег. 

,,Стазама Радости до манастира Врањине“

Као мали драгуљ у круни Зетске Свете Горе, сија светиња у коју крочисмо данас. Наша Стаза Радости у манастиру посвећеном Светом Николи почела је Светом Литургијом и примањем Извора нашег живота, Тијела и Крви Христове. Док је за трпезом љубави отац Рафаило пунио и ширио наша срца разним причама о вјери, осјећала сам необичан мир. Сличан ономе када одете на породично славље, а око вас све браћа и сестре; свој међу својима. На острву гдје се налази манастир Врањина, природа је посвједочила радост Васкрсења Христова. На овом мјесту је за вријеме цара Душана живјело око 600 монаха и њихове мошти се налазе при сваком кораку, а из те земље је изникло дрвеће пуно дивних и сочних плодова. Желећи да и ми оставимо свој траг у овој светињи, посадили смо два дрвета јабуке и цвијеће у плодној земљи. Један од овдашњих монаха, Вавила, показао нам је остатке цркве посвећене Светом Сави. Занимљива је прича да је пар дана прије свог упокојења, наш добри Ђедо позвао игумана и дао завјет да се обнови ова древна светиња. Даће Бог да се и она и многе друге светиње обнове, да им насмијаних лица идемо у сусрет. Још мало времена провели смо у овом одразу Едемског врта, а затим нас Стаза води до предивног манастира Дајбабе.