Сила Васкрсења Христовог браћо и сестре, то је сила која покреће нашу цркву. То је врло важно. Кратко ћемо, нећемо дужити, довољно смо говорили на светој литургији, али ево и на овом мјесту – јер ово је литургија у трајању. Наш живот треба да буде заквашен литургијском динамиком.
Господ једном васкрсавши, он је стално са нама као Васкрситељ, то је врло важно да знамо. И да се чувамо да мртвачки сигнали овога свијета, мртвачка расуђивања, мртвачка прогнозирања, мртвачка обећања, мртвачка застрашивања – да нас се не дотичу. Истина је, и ми смо до јуче живјели у гробу, распадали се у лажима овога свијета, али милошћу Божијом смо се пробили кроз асфалт и ево нас ђе јесмо. Данас били на светој литургији, потврдили наше опредељење за Небеско Царство, ево нас је и трпеза царска дочекала. – Поређења ради – налазимо се на првој линији, Будва је, елита је, VIP je и ево нас! Нема никаквих комплекса. С тим што се ипак мало разликује јер на нашем небу је Христос Господ, а на небу лажнога царства тих искомплексираних resort варијанти је – чега се плашиш? што не могу ја да уђем у твоју зону? Зашто ( Што се каже на једном билборду у виду CM љепотице која прстом преко уста приказује – шшш – „Реци само најбољим пријатељима“. То је девиза resort варијанти. Дакле искомплексирани!
Видите данас, замислите да смо ми данас као калуђери искомплексирани, па ништа ако брада није 20 цм. Па да правимо анализе на капији – побожност? Реци Символ вјере? ( као онај у књизи „Несвети а свети“ кад није пуштао комунисте ако не знају Символ вјере)
Дакле немамо никаквих комплекса! Отварамо кућу широм! Братија ујутру кад клепа, широм отвара капије. Немамо никаквих комплекса. Не може нама нико ништа ни да дода, а не може ни да нам одузме јер нам је Бог дао. И то је ту. Значи иде све отворено. Кад говоримо, говоримо јавно. Кад служимо, служимо јавно. Кад возглашавамо, све говоримо јавно. Кад вјеру исповиједамо, исповиједамо ЈАВНО. Има ли ту шпијуна или не, то знају њихови налогодавци. То је њихов посао, то је тај буџет, то је та плата – јесу ли задовољни или нису то је њихово. Али ми немамо тај комплекс. Ништа ту није тајно. Кад трпезу постављамо, ми смо је поставили, па сад – како ко сједа, шта ко мисли, шта ко прича – никакав комплекс немамо. Јер то је Христос дао! (Каже свети отац Јован Дамаскин ) Ми непријатеља кад видимо – ми њега треба да грлимо, пјевајући њему Хрситос Васкрсе из мртвих!“
Дакле, једна отвореност. Тако браћо и сестре, да држимо тај ниво који нам је Господ обезбједио. Спустио се са небеса да би нас вазнио горе, те да живимо овдје без икаквих комплекса. Не мора ништа да се води на нас. Па нађите у једној катастарској варијанти да се нешто води на Исуса Христа, Сина Божијег. А што би се водило на Њега, кад је све Његово? A што би се водило и на моје име ако сам ја Његов? Eво дошли смо у ову светињу, не знам како ви то осјећате, ја прилично слабо, да се пожалим и исповједим, прилично огуглао. Улазим у ову салу, нит’ погледам на Мајку Божију, нит’ се поклоним Светом Сави, нити цијеливам ове иконе, ни ја ни ови моји калуђери заједно са мном. Ми се понашамо као да је то све нормално и природно. Али молимо се и даће Бог да се излијечимо од те неосјетљивости. Ово је царска трпеза. Ово све што смо ми јели овдје, да не говорим о литургијској трпези, ово је све Бог дао браћо и сестре. Бог даје, ово је наше. Не само овдје, него гдје год је црква, а сва је земља Господња. Тако да живимо ту једну растерећеност, истинских и Духом истине и васкрсења ослобођених хришћана. И да немамо никаквих комплекса. Немамо шта ми више ни са ким да се убјеђујемо. Ми се више ни за шта и не боримо, јер побједа је донијета.
Христос је донио побједу. Васкрсао из мртвих, свезао ђавола, разорио ад, развалио гроб, вазнио се на небеса, низпослао Духа Светога на своју свету Цркву, па шта ћемо ми више? На нама је само да благодаримо и да праштамо, и све да благосиљамо у име Господње и у име Христовога свијетлог Васкрсења којим свијетли и ова наша трпеза и ово наше предивно сабрање. Просто је греота задржати се на лику и лицу било којег од вас понаособ, јер некако смо сви као мозаик који чини и сачињава једно предивно лице Божије. Ево, као овај Цариградски мозаик, видите Господа нашег, како су га љубили наши Свети преци. Па смо ми те коцкице. Нема потребе да ме микроскопски увеличаваш па сам то ЈА. Смањи ме, угради ме и у лицу Христовом препознај ме. Е то је велика част, да смо у лицу Божијем, у имену Божијем, у тијелу Христовом, у Цркви Христовој. У то име све вас поздрављамо и позивамо да останемо на том путу, да будемо недодирљиви и непоколебљиви у овој радости, миру и спокоју Христовога Васкрсења које данас као и сваке недеље свједочимо, исповједамо и прослављамо. Христос Воскресе!