„Ви који се у Христа Крстисте у Христа се обукосте!“
Љепота Богојављења нас је осјенила и покропила од саме зоре, када смо на Литургији у храму Светог Василија Острошког примили Свете Дарове и видјели нашег владику Методија. Са тог мјеста смо у радости честитали монахињи Теофанији имендан.
Монахиња Теофанија, примјер побожности, примјер љубави, примјер радости, примјер мајчинске брижности. Предали смо јој скромне дарове и заједно са владиком пјевали пјесму Светом Василију. Рецитовали смо пјесму посвећену њој, Теофанији, она је у радосним сузама примила овај поклон. И на молбу да се моли за све нас рекла је: ,,Е, за инат нећу!“
Журили смо на Крупачко језеро гдје су нас чекали отац Василије и породица Жугић, узели смо благослове и кренули тамо. Брат Дражен Жугић се одлучио за име Димитрије и добио га је на Светом Крштењу. Дан је био љепши него обично у ово доба године. Сунце је тражило свој лик у води и тако јако загријавало наша лица, а благодат је срца наша купала у Божијој топлини.
Важно је поменути да су браћа Никшићани дошли да се за овај Свети Дан Богојављења купају у језеру. Кренули су, а отац Василије их упутио да причекају освећење воде. Послушали су и сви смо пажљиво слушали ријечи молитве, Посланице и Јеванђеља. Крштење је било чудесно, брат Димитрије се већ дуго, постом, ходећи у цркву и посјећивајући манастире стазама радости, припремао за примање ове Свете Тајне.
Након Крштења, сви смо запливали, а отац Василије је симболично бацио Крст у воду и рекао: „Бог се Jави!“ Брат Драгутин је први допливао до Крста и дигао га високо према небу. И заиста се Бог Jави, није било тог човјека који није осјетио топлину Божију, топлину Оца, Сина и Светога Духа.
Новокрштени брат Димитрије нас је позвао, да наздравимо, да се послужимо јер ваистину ваља се. Као дјеца пјевали смо пјесме из дубине срца, а безазленост се осликавала на сваком лицу. Димитријев брат је узео благослов за вјенчање у Цркви, а његови родитељи благослов за Крштење. Отац Василије је пун радости гуслао, а ми за њим понављали пјесме вјере наше Православне. У свему се овом животу пројављује сладост Православља. Ријечи Јована Богослова нас упућују, Дођи и види, а Свети Апостол Тома, Опипај и види, и најзад, Свети Јустин Ћелијски каже, Окуси и види! Тако нека би Бог дао, да и ми останемо и да се многи, који нијесу, присаједине Једној Светој Саборној и Апостолској Цркви!
„Велики си Господе и Велика су Дјела Твоја, и нема те ријечи која је кадра да опише Чудеса Твоја!“