Богородица Тројеручица

Ја ти не дођох, брза помоћнице,

Да би ми одсечену шаку замирила,

Нити да те носим кући, Свемоћнице,

Да би завађену браћу измирила…

…

Ишчупане су ми руке из рамена,

Кућа раскућена, а браћа поклана,

Па сиђох до свог најдоњег камена

Да себе тражим, Мајко са три длана.

…

Једино овде, Царице Небеса,

На мом језику се моли без застанка,

И не лаже ништа, и не једе меса,

И осам векова пости без престанка.

…

И кад би ми земљу и језик збрисали,

Све, сем ове стопе на којој сад стојим,

Знам: још се из људи нисмо исписали,

А док тебе има да и ја постојим.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *