Свети Бесребреници и Чудотворци, Козмо и Дамјане, посетите немоћи наше, на дар добисте, као дар и нама дарујте.
Помоћ и благослов Светих Врача пројављивали су се у најразличитијим ситуацијама. Тако 2000. године о светим Врачима, 14. јула, чули смо за још једну животну причу, сазнали за још једно чудо Светих Бесребреника. Ради се о једном младићу, који се дрогирао од своје 14. године. Када је његов пад достигао врхунац почео је да размишља о бесциљности живота и о самоубиству, па је чак самоубиство за њега постало опсесија. Онда је помислио да обиђе своју тетку монахињу у једном косовскометохијском манастиру, тако да се Маја мјесеца 1997. године у својој 24. години обрео на Космету и даље упорно решен да свој живот оконча самоубиством. Пут га је довео и до манастира Зочиште, где се догодио преображај. Његова рањена душа нашла је утеху и он је одлучио да измени живот. На ову његову одлуку утицао је и један догађај, исцељење једне младе девојке у манастиру. Њу су једне вечери у манастиру унела тројица момака. Она се отимала, вриштала. Момци су је унели у цркву, оставили је и изашли напоље. „А где је она? Шта је са њом?“ – питао их је. „Ено је спава под кивотом“ – одговорили су. „Како спава?“ – размишљао је. „ Кад је пре могла да заспи? Па сад је вриштала и ударала све око себе“. Отишао је до цркве и одшкринуо вратра – девојка је мирно лежала под кивотом и заиста спавала. Убрзо је и она сама изашла из цркве – излечена. „Овде је нека велика сила“ – говорио је касније. На предлог игумана манастира он се ускоро оженио побожном девојком са којом живи у Немачкој. Запослио се, почео да ради, да живи породичним животом једног хришћанина. Свети Врачи су му спасили живот, помогли му да се ожени добром девојком хришћанком. И то није све. Уочи Светих Врача у ноћи између 13. и 14. Јула 1999. године добили су сина којем су без размишљања дали име Дамјан. Ово нам је годину дана касније на Свете Враче 14. Јула 2000. г. испричала његова тетка монахиња. Претпостављамо да је тада овај млади брачни пар у своме дому у Њемачкој славио Свете Бесребренике и први рођендан (славу) своме малом сину. Још нам је мати рекла да је питала свог сестрића како то да сада може рано да устаје и да ради, а пре то „никако“ није могао. „Е, па сад имам мотив“ – одговорио је. Тај златни мотив живео је и просијао уз помоћ Божију по љубави Светих Бесребреника чијим светим молитвама, Господе благи, и нас помилуј и спаси.