,,Косово је наша зеница. Косово је срце нашега срца. Косово је наш свети град Јерусалим и ми се њега, као душе своје, као судбине своје, не смијемо одрећи. Нити у овом земаљском животу, нити у оном Божијем непролазном!“ – Митрополит Амфилохије
Конкурс који сваке године организује књижевни клуб ,,Косовски божур“ из Новог Сада, прошле године је организован на тему ,,Косовски завет“. Рад наше сестре Андрее је по мишљењу публике проглашен као најљепша прича.
,,Косовски завјет“
Сви смо ми послати на земљу по Божијем благослову. Господ нам је дао шансу да животом на земљи заслужимо вјечни живот у Његовом Небеском царству. Како треба живјети на земљи да би заслужили царство Небеско показују нам многи честити и храбри људи који су својим животима обиљежили значајан дио наше историје.
Много је на овој земљи ходило светаца. Косово је изродило многе свеце, то је мјесто с којег је мноштво праведника полетјело Господу. Косовски бој оног светог 1389. љета Господњег је прави примјер како се воли Господ и као се брани вјера наша света. Свето је то поље Косово, на њега се спустила благодат Божија. На њему је Свети цар наш Лазар главу за Господа дао, с тог поља полетјео је Лазо у вјечност. Име његово ће се памтити док год има овоземаљског живота. Име онога неустрашивог човјека који се због вјере у Бога усудио стати пред толиком силом Османског царства. Није Господ хтио да се забораве и сви они јунаци који су храбро кренули у бој, па им је дао сјеме цвијета, љепшег од било којег што постоји на свијету, да га саде и заливају крвљу својом. Знао је Лазо да се бори за Господа, да га Господ води у бој и да ће из тог боја изаћи као велики праведник. Косово је као њива у којој је посијано српско сјеме, посијано сјеме Српске вјере православне, наш темељ, наш ослонац, Јерусалим и Света Гора наша. Не може нам га нико одузети, јер је то вјечни Господњи дар србима. Што је небо за птице небеске, море за рибе морске, рај за анђеле Божије, а поље за цвијеће свакојако, то је Косово за Србију. Али не само за србе и Србију, већ све православце који с радошћу прослављају Светог цара Лазу и с поносoм говоре да Обилић је јунак наш, с којим се сви могу поносити. Бити поносни што су из истог сјемена поникли.
Косово ће увијек летјети изнад земље, увијек бити издигнуто изнад свих. Пети се к’ небу, носиће га Грачаница, Зочиште и славни Високи Дечани.