Чудесна промисао Божија, са сестром Николином смо се први пут упознали на књижевној вечери у Никшићу. Најчудесније је што је манастир Прасквица посвећен Светом Николи и сви осјетисмо да је ово његов призив да се крсти Николина. Тражили смо од ње да нам све опише.
Крштење сестре Николине на Краљевој плажи
Дан мог крштења. Ни не слуећи да ће се десити баш тада, 06. 03. 2022. љ. Г.
Кренули смо стазама радости ка манастиру Прасквици, у великом броју. Са осмијехом на лицу и топлином око срца, једва смо чекали да стигнемо. У цркви Светог Николе били смо на светој Литургији и на најљепши могући начин започели дан. Затим смо се окупили у гостионицу гдје су се низале пјесме. Незабораван тренутак.
И када смо кренули ка цркви Светог Саве, кроз разговор смо поменули и Свету Тајну Крштења. Рекох својим пријатељима како се још увијек нијесам крстила, а јако бих вољела. Послије кратког времена, сестра у Христу, Дуња, ушла је у гостионицу и рекла ми: ,,Данас се крстиш, чека те отац Василије!“ Погледах је зачуђено, али послушах је и кренух пут оца, који ми је помогао да се припремим и ја сам сва радосна, заједно са осталима, кренула пут Краљеве плаже. Без размишљања сам знала ко ће ми бити кума.
То је моја другарица Марија, која је, не бих рекла случајно, исто била са нама на овој стази радости. Како смо прилазили плажи угледах оца Василија и оца Климента како чекају мој долазак. Као да сам тек тад схватила шта се заправо дешава.
Узбуђење, неизмјерна срећа, па и страх почели су да ме надвладавају. Дан је био тмуран, а отац Василије рече:,,Сунце ће огријати!“ Тако и бјеше, Сунце нас је поздравило три пута, пробијајући се кроз густе облаке.
Иако је март, мени није било хладно у мору.
Када се крштење завршило, кренули смо ка манастиру Подмаине. Тамо нас је стрпљиво чекала цијела братија. И испричах оцу Василију из тог манастира како се све десило. Спонтано и неочекивано, онако како само Господ зна, а Отац ми само рече:,,Божија промисао!“