Пјесма испуњена молитвеног осјећања према православној омладини која иде стазама радости у Земљи Живих. Молитвени осјећај, јер на крају пјесме се, као и на крају молитве, слободно може рећи ,,Амин“. У њој имамо и историјске духовне чињенице, које јој дају такав јак и охрабрујући тон.
,,Стазама радости у Земљи Живих“
Ова дјеца из стаза радости,
што их Господ Свевишњи гости,
нека живе и нек’ носе гласе!
А ој, Христе, Ти једини спасе!
Дај нам снаге, слоге и молитве,
да чувамо ове горе свете!
Да ширимо свето Православље,
и чувамо своје Светосавље!
И манастир Светог Димитрија,
и столицу Светог Василија!
Немањићку кулу, старог града,
због које је Србин много страда’.
И са Христом стално је ходио,
и у Земљу Живих уводио.
То јесте старо завјештање,
и на млађе да остаје здање.
И Литије су биле с Више,
тако ће и о вама да се пише.
Дух Свети нека вас и даље надахњује,
а Мајка Божија, чува и милује!
