Овог пута стаза нас је водила манастиру Ћелија Пиперска. „Ево дана којег створи Господ, обрадујмо се и узвеселимо се у њега“, каже Цар Давид. Дочекао нас је хладан и вјетровит дан. Сви смо ишчекивали да уђемо у цркву посвећену Рођењу Пресвете Богородице.
Свако од нас, приђе и цијелива, са дубоком вјером, мошти Св. Стефана Пиперског. У толико започе Света Литургија.
Пријатно нас дочека Игуманија Јелена са осталим монаштвом у пространој гостопримници. Захваљујући сестри Сари, стекли смо нека нова знања о Св. Стефану Пиперском. Између осталог сазнали смо да је Св. Стефан из Жупе никшићке, савременик Светог Василија.
Имали смо прилику да слушамо поучне приче монаха са Свете Горе, приче у којима смо се могли сви пронаћи. Тог дана крстише се два брата наша, Ацо и Филип. Разиђоше се облаци и грану сунце.
Свуда око нас лијепа природа, а посебно избор, Госпин извор, за који постоји предање да има исцјелитељске моћи. Сви се умише, и топли зраци нам пробудише дјецу у нама. 
Одједном се створи лопта и започе одбојка, између двије ватре… Враћајући се манастиру угледасмо трактор гдје настадоше фотографије за памћење.
Ту би крај наше посјете манастиру, али не и дана. Чекала су нас друга мјеста пуна нових прича и доживљаја.