Стазом радости до манастира Дајбабе

У посјети манастиру Ждребаоник, док смо пјевали пјесме и играли се са дјецом у порти, отац Симеон из манастира Дајбабе нас је позвао да сви дођемо у манастир Дајбабе, да се дружимо читав дан, а добили смо и предлог да радимо, пристали смо и пошли!

Тајанствен мирис у дубини дајбабске Пећине, а још то није само обична пећина и обичан мирис већ манастир и мирис светих моштију. Светиња древних времена коју је Божијим промислом открило младо чобанче Петко Ивезић (потоњи монах Платон). Чувајући овце, открио је, а касније са Светим Симеоном Дајбабским је обновио.

Сви смо одмах зашли дубоко у пећину која је била у облику крста. Дивили смо се уским пролазима и фрескама. Сестра Ивана је нацртала икону Светог Сименона на дар манастиру. И то је био знак да смо се припремали за посјету овом манастиру, тако смо и пјесму написали, надахнути читањем књиге „Чистоме срцу Бог се открива“ (њени цитати се могу наћи на нашем сајту).

Цјеливали смо мошти светог Симеона и у том часу су почела звона и света Литургија. Током Литургије када ђакон каже: „Љубимо једни друге, да бисмо једнодушно исповиједали.“ Игуман се окренуо према нама и почео сав радостан да нас грли, љуби и говори (руским акцентом), Христос међу нама – Јесте и биће!

Сви смо га радосно гледали да не испустимо ни један његов наредни корак. Касније, распоредили смо се се у двије гостопримнице, ручали и кренули на посао. Мноштво стабала маслина, а нас преко педесет. Дошли су и неки људи из Подгорице, које такође ова светиња огријава својом огњеном топлином. Посао је много лако протекао, уз шалу, пјесму и у неким тренуцима игру.

На вечерњој молитви смо се опет Богу помолили и заблагодарили на овом великом дану. Пошли смо до Храма Христовог Васкрсења, посјетили и гроб нашег Митрополита Амфилохија. На том мјесту отпјевасмо тропар и њему и владици Атанасију. Они су увијек били као једно, једне очи, а два ока. И тим својим заједништвом посвједочили и нама, да увијек будемо једно. Да једни друге помажемо, разумијемо, а све то у једном – да једни друге волимо.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *