Стазом радости до манастира Обод
Некада мислимо да смо на врху, на крајњој степеници узвишености. Погледујемо све са висине, улазимо у таму високоумља, да смо ми, све пробали, да смо све већ чули, да смо све већ превазишли и видјели. За нас треба измислити нешто ново, досадило нам је ово што већ имамо и што су имали наши ђедови, што су имале наше бабе… Уђемо у ту лакомисленост и погубну неблагодарност. И онда дође неко, да нас подигне и тресне о земљу, да уздрма наша срца наше умове и дозове нас на траг.
Ријека Црнојевића. Док смо је гледали, чудили смо се, како ово до сад ми нијесмо видјели, како за ово до сад нијесмо знали. Нешто слично видјели смо на интернету, али то није могло ни да се приближи овој љепоти. Ваздух је био сасвим чист, чули смо да је у Цркви већ почела јутарња молитва. Видјели смо чудесне старце, монахе, чули чудесно појање, а све је ово нас јако уздрмало јер смо очекивали да ћемо видјети и чути нешто уобичајено.
Послије свете Литургије и бесједе оца Рафаила чекали смо у порти манастира да нам он нешто каже о овој древној светињи.
Безброј, безброј поука смо чули, а од свега нам је највише било на уму то што нам је говорио о настанку штампарије Обод. Била су то тешка времена, као што сви знамо, она ратна и сурова. Црнојевићи су са народом одбјегли у подловћенске крајеве, прво на том сада мјесту гдје је ријека Црнојевића и манастир Обод. Остали смо у чуду кад смо сазнали да је у сред рата, кад други кују оружије владар Црнојевић основао штампарију и то да се штампају црквене књиге. Да би могла да се служи Литургија, да би могли да се прате постови и она која је прва књига, а за коју смо сви чули је Октоих – осмогласник црквеног појања.
Ето на томе је Црна Гора утемељена и тиме је очувана.
Братија манастира је посветила нама читав дан, као и отац Рафаило који је немуорно и домаћински распоређивао програм дана, а ми смо ишли, одушевљени свим што смо видјели. Пјевали смо сви једногласно тропаре и богомољачке пјесме код куће Светог Петра l Цетињског.
Колико би нам само требало лијепих ријечи и листова папира да опишемо овај дан, али једноставно ми ћемо цитирати јеванђеље и тако љепше све објаснити: ,,А има и много друго што учини Исус, које кад би се редом написало, ни у сами свијет, мислим, не би стале написане књиге. Амин.“ (Јн. 21:25) А исти јеванђелист, позива и каже: Дођи и види. (Јн. 1:46)
