И рече им: Хајдемо у оближња села и градове да и ондје проповиједам, јер сам за то дошао. (Мк. 1, 38)

Недеља, 4. Јул, 2021. љ.г. кренули смо раном зором ка мору. Уз благослове надлежних свештеника и уз благослов игумана манастира Подмаине гдје смо се и упутили. Добијене благослове не помињемо случајно, или не дај Боже због тога што је то нека лозинка па ће нама бити лијепо. Не, благослов нам представља апсолутно уздање у Господа, у његову Благу Ријеч. Знамо добро како својеглавост и уздање у себе може да нас кошта. Због тога без благослова наше свете Цркве ми нијесмо кадри ништа да чинимо или не чинимо.

Јеванђелски стих који нас уводи у ову причу, јесте онај, који се као и сваки други у светом Јеванђељу обистињује од доласка Христовог до дан данас и као што рече – Небо и земља ће проћи, али ријечи моје неће проћи. (Мт. 24,35) И дан данас се чује Његова Ријеч, и дан данас се чује проповијед.

Оно што нас је покренуло да говоримо на ову тему, јесте, што заиста чусмо Ријеч Божију тог јутра. Чусмо свето Јеванђеље на Литургији. То је она Ријеч која неће проћи и кад све прође. Одмах након читања Јеванђеља обратио нам се отац Рафаило својом Богомнадахнутом бесједом. Позивао је на чврсто држање пажње, на будност и прецизност при одабиру животног пута. Он је и поменуо првозваног Апостола Андреја и Првоврховног Апостола Петра, које је Господ позвао да умјесто ловци риба постану ловци људи. „Лов мрежама које ће бити изаткане Духом Светим, које ће да нас ваде и отимају из мора очајања, мора таме, мора заблуде, мора преваре, мора смрти“ – између осталог је и ово казао отац Рафаило.

Дочекани смо како ни сами нијесмо могли замислити. Након Литургије, пред нама је била пуна трпеза. Трпеза љубави. Царска трпеза. Храна одавно није била укуснија, срца одавно нијесу била загријанија него тог дана. Позвали су нас да сиђемо до гостопримнице гдје је некада био млин. Простор фино уређен, још украшен људима који су са пуном пажњом слушали ријеч игумана. Игуман је говорио пун жара, пун љубави. Толико смо се безброј пута насмијали,  исто тако и замислили пред оним што нам је говорио.

Том приликом смо позвани и на вечерње Богослужење и предавање о Апостолима у порти пред храмом.

Шетали смо градом, уживали у љепотама мора и његових недогледних даљина. Дивили се сунцу и радости која је била међу нама. Након шетње ми смо се вратили у манастир на вечеру. Опет је пред нама била Царска трпеза. Трпеза љубави. На вечерњем Богослужењу смо били додатно испуњени. Касније, заузели смо своја мјеста и наставили са слушањем Ријечи Божије која нас ево и данас надахњује и испуњује. Слушали смо Апостолска предања, надахнута Духом Светим. Предавање се тако и звало ,,Апостолска димензија Цркве“.

На млађима свијет остаје, ми смо на реду да преузимамо одговорност за чување вјере наших предака. Како? Не барјацима од по два метра, него живом вјером у Христа Бога!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *