Овог пута стаза нас је водила до Скадарског језера, да посјетимо и осјетимо живот у дивном манастиру. Манастиру Бешка.
О манастире Бешка,
тебе подиже, Лазарева кћи,
у времена тешка.
Пролазио си кроз тешке муке,
твоје темеље природа поче да руши.
Ипак не дозволише, Божије руке,
да се таква светиња сруши.
Него Господ посла свога слугу,
да из њега склони тугу,
да му врати стари сјај,
јер је то земаљски рај.
(Одломак из пјесме, која је посвећена мати Фотини и сестринству манастира Бешка)
Уживали смо док смо пловили бродићем до манастира.
Закорачивши на острво, били смо одушевљени његовом љепотом, понајвише љепотом светиња. Нестварно лијепо. Одмах се осјетио ваздух неког другог живота, другог свијета. Оног духовног свијета који се одмах буди у ходочаснику. Благодат је заокупила пажњу и дозволила да осјетимо за чим свакодневно јуримо, пролазећи поред оног, што нам је заиста потребно.
Након дуго година, манастир је обновљен и сад је испуњен монаштвом, како и доликује овој светињи. Веома пријатно нас је дочекала игуманија Бешке Фотина. Сваке вечери, након молитве, радознало смо постављали питања о манастиру. Нијесмо могли избјећи ни дубља питања о нашој вјери. Одговарали су нам стрпљиво и с љубављу.
Јутра су почињала у цркви светог Ђорђа, укријепљени молитвом и љубављу ове светиње започињали смо наше дане.
До пола обрушена и оскрнављена светиња је обновљена, Божијом милошћу и рукама његових слугу. Игуманија нам је показивала слике које су нам дале јасан приказ како је текло обнављање. Отац Николај, братство православне омладине на челу са старцем Милом, а посебно монахиње су радили су они који су свакодневно улагали свој живот и труд. На острву се налази још једна црква, која такође зрачи прекрасном духовношћу и подсјећа на вријеме свете Јелене Балшић која је и подигла ову светињу.
Сваког дана смо помало радили, да осјетимо истински како је нашим сестрама. Није нам ништа недостајало, захваљујући њима. Уз молитву и рад проводили смо дане нашег одмора. И већ једва чекамо да опет посјетимо ово мјесто. И то, да што више светиња, на овај начин да доживимо.
Залазак сунца смо пратили са видиковца. Са тог мјеста смо посматрали и друге манастире који су се налазили на Скадарском језеру, а један од њих је Морачник, о којем ћемо писати у некој од наших наредних прича.
Живот на острву није лак, ништа није на дохвату руке. Све што се доноси до овог манастира пређе тежак пут, једна флаша воде пет пута прође кроз руке. А даље на помисао о томе како се преноси грађевински материјал, дрва и друге тешке ствари. Насупрот свим тешкоћама, долазе све оне љепоте које не допуштају срцима да се од овог мјеста одвоје. Мир, птице, таласи језера, пјесма Богу и црквена звона одају тајну да су светиње на земљи, од небеског свијетa.
Замолили смо сестринство да направимо заједничку фотографију.
Манастир Бешка јесте сличан оном бисеру, који свети јеванђелист Матеј помиње у јеванђељу:
„Још је Царство небеско као човјек трговац који тражи добра бисера. Па кад нађе једно многоцено зрно бисера, отиде и продаде све што имаше и купи га.“
