Сви дјелови приче што говоре о посјети Косова и Метохије су скромни и сажети, али сагледавши све, читамо кристално јасну суштину – Бог јесте љубав. Сада имамо прилику да кроз лијеп опис наших сестара примимо доживљаје и опет сагледамо суштину.
Ивана Лајовић
Неколика дана проведена на Косову и Метохији учинили су да истински осјетимо пуноћу ријечи нашег Блаженопочившег Митрополита Амфилохија – ,,… да је Косово наша зјеница, наше срце, да је Косово срце нашег срца, наш свети град Јерусалим…“ Све те светиње настале вјековима уназад а њихов опстанак и поред тешког притиска како кроз историју тако и данас, доказују да народ српски и светосавски Бог не заборавља нити оставља, већ напротив кроз крст који носи свједочи да је Христов. Оно што је на мене оставило највећи утисак јесте да ти тешки услови живота, забране и ограничења никако нису могли засјенити ту стаменост, јунаштво и неку вјечну, непролазну љепоту којом ова Света земља исијава. Братска љубав којом су нас дочекали и са радошћу прихватили показали су нам да више од свега људима на Косову и Метохији потребна је пружена рука свог народа, не толико за неку посебну помоћ колико за загрљај и сусрет. Међутим, боље је рећи да су они у ствари помогли нама, учећи нас како се истрајава одано својој вјери и Косовском завјету. Испуњени благодаћу која душу и срце оживљава, схватили смо да Косово и Метохија заиста јесте наша колијевка којој се морамо што чешће враћати.
Андријана Жижић
Tешко је ријечима описати, потребно је доживјети, дубински океан вјере, а у души благодат Духа светога. Наше путовање је почело молитвом. „Ако Бог да, ове године ћемо на Видовдан бити на Косову “ – биле су ријечи Маринка и Драгутина, тако је и било. Кренули смо. Ивана, Маринко, Драгутин и ја. Зора је. Уз пјесму улазимо полако у Метохију.
„Поноћ дрхти, сви јунаци Бога моле –
Да с небеса сјајну звезду спусти доле;
Да обасја чистом вером сина Христа –
Грачаницу, Девич, Дечане, Зочишта…“
Пут нас је водио преко Косовске Митровице. Тамо смо покупили сестру Митру и заједно кренули стазама радости.
Осјећај је невјероватан. Не постоји фотографија која би дочарала љепоту тих светиња. Неописива љепота и непроцјењиво богатство. То је то рањиво мјесто, то је та земља на којој је прије 632 године стајала српска војска а данас стојимо ми. Ту се све дешавало, Косовска битка, мета нашег идентитета.Косово је света земља и тамо морамо ићи, јер тамо су наше највеће светиње. Ко год каже није више наше, шта ћете тамо, нека крене и види гдје нас све има.
Митра Јевтић
„Диван је Бог у Светима својим, ..“.
Део 67-ог псалма који ми води сваку мисао када се присетим дивног и чудесно проведеног времена са својим пријатељима на вољеном нам и милом Косову. То су били дани за које верујем да време и заборав не могу утицати! Свака секунда, сваки минут и сат мењали су наш поглед на свет чинећи нас духом јачим, љубављу, надом и вером приснијим. Стазама радости ћемо заувек ићи, уз молитве Светих Богу ближи постати.