Наша драга сестра Луција нас свакодневно обрадује, или причом, или пјесмом. О њеним пјесмама је сувишно било шта рећи, јер оне о њој и о њима све говоре. Овдје постављамо двије пјесме којих смо доспјели, а надамо се још многим пјесмама омладине.
,,За живот вечни“
Што се то тужно у људима збива
Послије пуноће визије
коју нам Бог даје
Било би добро да се у нама бар тужно гусла
Али што се дешава у људима када и гусле утихну?
Што се то збива када немаш визију више
Када ишчезне дечији поглед на свет
Када ишчезне воља
Воља да се будиш прије свих
Да први шарену зору угледаш
Да први свежину ваздуха удахнеш
Да први распеване птице чујеш
Да први нежно цвеће осетиш
Да ли су то лоша искуства
Када не угледаш зору рујну, него смог
Када не удахнеш свеж ваздух, него шпоркицу
Када не чујеш распеване птице, него буку
Када не осетиш цвеће нежно, него ударце
Ударце људи који у пропаст журе
То си добијао визије од Бога
Њих морамо чувати у срцу
Чувати их као тајну
Сазнају ли људи за њих
Настојат ће их уништити
Јер су љубоморни
Јер им је досадно
Јер су испразни
Јер не раде
И јер немају свој живот
Након пуноће
Бог нам те визије одузме
Одузме ти их да чезнеш
Да чезнеш за бољим, испуњенијим животом
Да трагаш
Због чезнућа да се трудиш
Да би зарадио поновно визије, Духа Светога, Царство Небеско
Да би се у новом сјају гусле поновно чуле
Потребно је прво Богу да се обратиш
И да се отргнеш калупу данашњег свијета
Када те „нормални“ прозову „ненормалним“
Знај да си на правоме путу
На правоме путу за живот вечни
што ти је Бог кроз визије слао
А другога пута тко их успије дохватит
То ће бити за веке векова
,,Лењ човек“
Време пролази
Листови живота остају празни
Мисли не изречене
Изушћене речи које дела не прате
Док се не покренеш
Дете у теби клоне
Зато буди се на време
Да те смрт мртвог не затекне